Кантата Стојанка Мајка Кнежопољка Скендера и Вука Куленовића

Abstract

У овом раду анализирам кантату Стојанка мајка Кнежопољка коју је Вук Куленовић компоновао 1988. године на стихове чувене ратне поеме свог оца Скендера Куленовића. Након основних информација о настанку кантате и околностима у којима је композитор приступио стиховима свог оца, анализирам најпре могућности за музичку транспозицију стихова Скендера Куленовића, а затим и композициони поступак Вука Куленовића, те специфичности саодноса речи и музике у овој кантати. Резултати анализе показују да је Вук Куленовић, компонујући Стојанку мајку Кнежопољку, очеве стихове прилагодио свом, много раније успостављеном, постмодернистичком музичком изразу, који је „пропусан“ за различите типове музичке дескрипције. Уместо да ствара мелодије којима би појачао изражајно дејство очевих стихова, Куленовић млађи окружио их је музиком која им је комплементарна, али не и иманентна.

Keywords

• Скендер Куленовић
• Вук Куленовић
• поема
• кантата
• Стојанка мајка Кнежопољка