Antropološka kritika teze o "braku kupovinom žena" kao prilog promišljanju interdisciplinarnosti

Abstract

Antropološka istraživanja pokazuju da razmene i transakcije koje dovode do sklapanja braka, bez obzira na kom principu počivaju i u kom obliku se pojavljuju, ne počivaju na logici tržišta već na logici razmene dara. Na taj način se ni razmena žena za vredna materijalna dobra i dragocenosti (bridewealth), koja je (bila) dominantan oblik bračnih transakcija u Africi, ali i nekim delovima Azije i Okeanije, ne može tumačiti kao robna razmena i "kupovina žena". Teza o "braku kupovinom žena", razvijena u okviru viktorijanske evolucionističke paradigme, u antropologiji je odavno odbačena. Istovremeno, novija istraživanja su pokazala da razmena osobe za stvari, kao princip sklapanja braka, ne podrazumeva samo praksu razmene žena za materijalna dobra. U nekim društvima, bračne transakcije počivaju na principu razmene muškarca za vredna dobra (groomwealth). Na taj način je još jednom dovedena u pitanje ne samo teorija o "braku kupovinom žena, već i osnovna Levi-Strosova pretpostavka o "razmeni žena između grupa muškaraca". Kako teza o "kupovini žena" opstaje ne samo u popularnom diskursu, već i u domaćoj naučnoj literaturi, u ovom radu je izneta antropološka argumentacija u prilog kritici teze o "braku kupovinom žena" i istovremeno ukazano na ključna mesta interdisciplinarnih neslaganja do kojih dolazi u razumevanju i tumačenju ovog oblika bračnih transakcija. Takođe su razmotrene teorijske i epistemološke pretpostavke na kojima je konstruisana teza o "braku kupovinom žena", kao i proces kritičkog preispitivanja koji je u antropologiji doveo do njenog odbacivanja. U radu se istovremeno naglašava stanovište savremene antropologije prema kome je moguće govoriti o kulturnoj i političkoj ekonomiji dara jer logika dara, iako različita od logike robne razmene, ne predstavlja njenu nepomirljivu suprotnost.