Mogućnosti metodologije planiranja kapaciteta u održavanju

Abstract

Poboljšanje uspešnosti planiranja može se postići razradom kvalitetne metodologije planiranja, kojom bi se omogućila izrada, optimizacija i kvalitativna ocena planskih varijanti uz informatičku podršku. Ciljevi koji bi se, poboljšanjem uspešnosti planiranja održavanja, mogli postići su: skraćivanje ciklusa održavanja (vreme od nastanka potrebe za održavanjem do predaje tehničkog sredstva korisniku, pridržavanje rokova u kojima se održavanje mora obaviti, minimiziranje i kontrola nedovršenog održavanja, minimiziranje čekanja na održavanje, optimizacija dolaska tehničkog sredstva na održavanje, minimizacija zastoja u procesu održavanja, optimalno upravljanje i iskorišćenje ljudskih, vremenskih, materijalnih, prostornih i novčanih resursa, poboljšanje uspešnosti funkcionisanja organizacije boljom organizacionom strukturom, definisanom podelom rada i centralizacijom planiranja, uspešnijom koordinacijom, uvećanjem nivoa tehničke i tehnološke discipline, povećavanjem motivacije stvaranjem poverenja izvršilaca u sposobnost upravljačkih struktura, kvalitetnijim komunikacijama i informacionim sistemom, intenzivnijom kontrolom i obrazovanjem kadra. Na taj način, operativno-planskim organima bi se omogućila potpuna kontrola nad: planiranjem održavanja, terminiranjem održavanja, planiranjem kapaciteta radnih mesta, planiranjem materijala i rezervnih delova, izradom radne dokumentacije, lansiranjem radne dokumentacije, raspodelom poslova, odvijanjem procesa izvršenja, analizom rezultata i poteškoća, mogućnostima izrade različitih statističkih analiza. Razvojem i korišćenjem računarskog softvera u podršci upravljanju i informacionom sistemu održavanja, mogu se znatno smanjiti zastoji kao i broj izvršilaca u održavanju, a povećati ekonomska efikasnost upravljanja zalihama. Velike uštede u održavanju kriju se u mogućnosti da izvršioci rade istovremeno na više tehničkih sredstava, jer im tehnologija obavljanja posla to dozvoljava, odnosno da što bolje iskoriste razne neophodne zastoje (npr. rad na narednom sredstvu dok se prethodno suši posle farbanja). Ovakvim pristupom može se povećati produktivnost za 30 do 50%. Prema raspoloživim podacima u uslovima sve većeg relativnog povećanja direktnih troškova materijala dužina proizvodnog ciklusa direktno utiče na angažovana sredstva, što ovom problemu daje mnogo veći značaj u odnosu na rešavanje troškova direktnog rada. Činjenica je da što su veće serije manji su međuoperacijski zastoji i bolje iskorišćenje svih vrsta kapaciteta i da su besmislene uštede u vremenu rada mašina ili radnika, ako to povećava vreme čekanja bez smanjenja troškova. Efekti poboljšanja uspešnosti planiranja održavanja u Vojsci Jugoslavije mogu se pretpostaviti u sledećim granicama: povećanja iskorišćenja ljudskih kapaciteta i kapaciteta alata i opreme za 20 do 30%, povećanja obuhvata planiranja do 100%, veoma visokog procenta ispoštovanih rokova, znatnog smanjenja vremena održavanja, smanjenja zaliha i ekstremno velikih povećanja iskorišćenja radioničkog prostora. Sve to će se odraziti na osetno smanjenje troškova održavanja i omogućiti uklapanje u budžetom predviđene rashode.