Текстологија у дигиталној епоси

Abstract

У раду се најпре даје краћи преглед српске текстологије старе и нове књижевности од шездесетих година прошлог века до данас. Термин ‘текстологија’ и предмет изучавања ове дисциплине сагледавају се у поређењу с одговарајућим руским, енглеским и немачким терминима и њиховим опсегом. Апострофира се да схватања текстологије Д. С. Лихачова и Д. Богдановића треба сматрати актуелним и релевантним, иако је њихово ограничавање бављења текстологије на историју текста одбачено. Истичу се догађаји протумачени као кључни у развоју теорије текстологије и наводе резултати најобимнијих текстолошких истраживања како у оквиру старе, тако и нове српске књижевности. Затим се описује динамика развоја текстологије у свету, у светлу њеног праћења технолошког развоја. Притом се доносе и објашњавају одређења појмова везаних за текстологију у дигиталном добу. Њени домети представљају се и анализирају на репрезентативним примерима. Утврђују се карактеристике дигиталне сфере које су од значаја за текстологију и карактеристике производа digital born пројеката у овој области, тј. дигиталних научних издања. Назначени су и очекивани правци њене даље експанзије.

Keywords

• текстологија
• дигитализација
• дигитално научно издање
• дигитални архив
• дигитална хуманистика