Полемичка тензија између сродности и супротности

Abstract

Студија Весне Тријић отвара стари и познати проблем односа књижевности и политике, а отвара и причу о једном времену кад су се полемике и спорови на плану књижевне уметности неупитно самеравали идеолошким опсегом и својом полемичком енергијом обележавали јавни живот нашег друштва. Ауторка ове књиге о прожимању сфера уметничког и идеолошког проговара бирајући занимљиву перспективу тумачења – улазећи проницљивом анализом у литерарне и животне судбине два писца која су битно означила токове и ломове у српској послератној књижевности. Полазећи од сродности дошло се до супротности, како то често и у животу бива. Јер оно што је у почетку, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века, чинило блиским појаве Бранимира Шћепановића и Данила Киша у српској литератури раздвојило се и постранило у разнородним аспектима њиховог деловања, књижевног и људског ангажмана, као и одјека њихових дела у широј друштвеној и ужој културној јавности. И поред извесне и несумњиве поетичке сродности, окренутости западноевропским интелектуалним трендовима и освајања завидног статуса не само на српском/југословенском него и у европском простору, Шћепановић и Киш били су битно различити и као писци и као људи, као што им је и различита књижевна судбина, а клатно односа између ова два писца кретало се у свега неколико година од пријатељства до непријатељства, од подржавања до оштрог оспоравања.