Неправе упитне реченице у књижевним преводима са француског на српски и са српског на француски језик

Abstract

Поред тога што питање служи за тражење непознате информације, оно има и друге комуникативне функције, међу којима су, између осталог, исказивање претпоставке о некој радњи, изражавање субјективног става (чуђења, дивљења, бојазни, увређености, прекора, приговора, претње, опомене и слично) у односу на саговорника, предмет говора и/или очекиван одговор. Такво питање има мање или више ослабљено упитно значење, али изражену експресивну вредност. Предмет нашег рада биће анализа превода неправих питања са француског на српски и са српског на француски у одабраним драмским делима изворно написаним на француском (Албер Ками, „Калигула“ и „Неспоразум“) и српском језику (Љубомир Симовић, „Путујуће позориште Шопаловић” и Душан Ковачевић, „Професионалац”). Будући да се експресивна вредност неправих питања може исказати и другим језичким средствима (нпр. употребом изјавне реченице ако је реч о исказивању претпоставке или употребом узвичне реченице ако је реч о исказивању чуђења), посебно ће нас занимати, путем примене традуктолошке, контрастивне, двосмерне анализе, она неправа питања која у преводу нису задражала изворни интерогативни модалитет, него су преведена декларативним или ексламативним модалитетом.

Keywords

• неправо питање
• интерогативни модалитет
• декларативни модалитет
• екскламативни модалитет
• француски језик
• српски језик