Сан о граду: Идеално место, квадрирање круга

Abstract

Задивљен лепотом Дубровника, Иво Андрић подвлачи свој увид о жртвовању за оно што је вредно и што је опстало кроз време, у овом случају, за лепоту града. У раду се дефинишу саставне речи синтагме „сан о граду”, позајмљене из Андрићеве кратке импресије, да би се дошло до темељних појмова и изнашао методолошки оквир за анализу. Наведени су најпознатији модели идеалних градова-држава кроз историју: од Државе Платона и Ликургове Спарте Плутарха, преко Филаретове Сфорцинде, Утопије Томаса Мора, Кампанелиног Града Сунца и Бејконове Нове Атлантиде, све до вртних градова Ебинизера Хауарда, покушаја да се оживи Платонова идеја у пустињи Аризоне Паола Солерија, те Стакленог града Жељка Малнара. Потреба за идеалним местом огледа се у људској имагинацији о Шамбали, Агарти, Тули, Хипербореји, Елдораду, коначно, огледа се у идеји Раја. Спољашњи путеви који воде до идеалног места укрштају се са унутрашњим путевима у тачки људске душе, а да би се на том „простору тачке” постигло квадрирање круга, потребно је оно што је велики нобеловац знао и о чему је писао – потребна је жртва и покоравање законима.

Keywords

• лепота
• идеално место
• утопија
• платон
• жртва
• град