Фонометаплазме у збирци „Планинци” Бранка Ћопића

Abstract

У раду се са лингвостилистичког становишта освјетљава један сегмент стилских особености Ћопићеве збирке Планинци. Наиме, пажња је посвећена типовима и функцијама фонометаплазми – стилема остварених супстанцијалним модификацијама структуре стандарднојезичког облика ријечи на фонетско-фонолошком нивоу. Ове су језичке јединице доминантна стилска одлика говора ликова, али су у мањој мјери заступљене и у ауторском говору. С обзиром на врсту оствареног структурног онеобичајења примарног облика, подијељене су на: 1) детракционе или рестриктивне, 2) адјекционе или простриктивне, 3) имутационе или супституционе и 4) трансмутационе или пермутацијске. У неким ријечима остварено је и више типова фоностилемских структурирања. Утврђено је да се аутор дијалекатским и идиолекатским формама свјесно користио, чиме је остварен колоритни (сликарски) стил једне од његових првих збирки, а главна функција таквог поступка јесте говорна карактеризација ликова.

Keywords

• фонометаплазме
• стилематичност
• стилогеност
• говорна карактеризација
• бранко ћопић
• планинци