Стеван Раичковић и фолклор: представе о оном свету

Abstract

Рад истражује везе Стевана Раичковића с фолклором, општим фондом слика и значења, полазећи од Елиотовог концепта односа традиције као изабраног стваралачког принципа коме се индивидуални таленат подвргава, али и мења у њему затечени поредак. Раичковићев приступ представама о оном свету подлеже стратегији аналогије и стратегији трансформације, подређујући традицијске идеје свом аутентичном изразу и аутентичном моделу света. Раичковићев текст доминира над традицијским предлошком тако да се фолклорни обрасци у њему јављају најчешће као мотив који, чувајући изворно значење, моделује једну семантичку димензију новог текста, као што у њему може да учествује обликујући модел света.