Компјутерска игра у киберфантастици: „Лавиринт смрти“ у два романа Сергеја Лукјaненка

Abstract

У уводном делу текста се указује на одлике популарне књижевности, a потом на то да компјутерске игре и књижевна дела могу да имају двосмерне односе, јер нека књижевна дела су инспирисана компјутерским играма и обратно, игре могу настати по књижевним делима. Игре и књижевност везују лудички елементи и нарација, која се различито обликује у тексту књижевности и вишемедијалном простору компјутерских игара. Указује се на особености киберпанк романа у руској књижевности деведесетих година 20. века и анализира начин приказивања игре „Лавиринт смрти“ у романима Сергеја Лукјаненка Лавиринт одраза (1997) и Лажна огледала (1999). Указује се на однос невиртуeлног света и секундарних светова виртуелног града Диптауна и игре „Лавиринт смрти“, анализирају се наративна стратегија представљања сценарија и господара игре, те интермедијални аспекти рецепције два анализирана романа Сергеја Лукјаненка.

Keywords

• киберфантастика
• компјутерска игра
• нарација
• секундарни свет
• виртуeлни свет