Саморефлексија одељењских старешина и перцепције ученика о управљању вршњачким конфликтима

Abstract

Одељењски старешина као модел и ментор у одељењу треба да својим поступцима помогне ученицима да превазиђу проблеме са којима се сусрећу у интерперсоналним односима са вршњацима. Разумевањем, активним слушањем, трагањем за решењима конфликти се могу разрешити. У раду се бавимо компетенцијама одељењских старешина за вођење саветодавних разговора са ученицима с циљем разрешења вршњачких конфликата, сагледаних на основу саморефлексијa одељењских старешина и перцепција ученика. Узорак чине 29 одељењских старешина и 721 ученик средње школе. За потребе истраживања конструисане су скале ИСКЗРВК1 и 2, намењене ученицима и одељењским старешинама, са димензијама: разумевање конфликта; активно слушање; решавање конфликта; емоционалне реакције. Одељењске старешине позитивније вреднују своју компетентност за разлику од ученика. Радни стаж одељењских старешина не утиче на саморефлексију о компетентности, док школски успех и изграђено поверење ученика утичу на њихову перцепцију компетентности одељењских старешина. Ученици бољег школског успеха и са изграђеним поверењем позитивније процењују одељењске старешине. Резултати указују на потребу постојања критичког пријатеља који ће помоћи одељењском старешини да постане објективнији, на потребу професионалног развоја с акцентом на развијању социо-емоционалних компетенција, као и већу сарадњу са ученицима слабијег школског успеха.

Keywords

• саморефлексија одељењског старешине
• перцепције ученика средње школе
• управљање вршњачким конфликтима
• компетенције одељењског старешине
• саветодавни разговор