Слика Медитерана у путописима Станислава Кракова: Цариград

Abstract

Рад истражује обликовање слике Медитерана у путописној прози Станислава Кракова (првенствено Цариграда). Уочава се да колевку западноевропске цивилизације Краков види и као раскрсницу светова, тј. укрштаја различитих култура. Отуда и његово виђење Медитерана захвата широк лук одређен различитим европским, азијским и афричким просторима. Начин како Краков доживљава Медитеран донекле је одређен начином како види и сопствену земљу, те је врло често у његовим путописима реч о преливању култура, о укрштају светова, али и пејзажа. Ишчитавање многих културних феномена (Шпанија), описивање колонијалних утицаја (северна Африка) и доживљај медитеранског простора (Италија), као иманентан самом путописцу, указују у којој мери је слика Медитерана вишезначна и комплексна. Тако се Краков уписује међу истакнуте путописце српске књижевности прве половине 20. века који су подједнако надахнуто писали о Медитерану (Дучић, Црњански, Растко Петровић…).

Keywords

• путописац, хронотоп, западна цивилизација, оријент, Византија, српска држава, међуратна књижевност