Politička ekologija u senci regionalne bezbednosti: slučaj regiona Esekibo

Abstract

Kontinuirana eksploatacija prirodnih resursa unutar nacionalnih granica jedne države, naročito onih namenjenih proizvodnji energije (nafta, gas, ugalј), neizostavno povlači niz pitanja u kontekstu održavanja političke, ekonomske i socijalne stabilnosti. Posmatrano kroz paradigmu teorijskih postavki političke ekologije, benefiti koji se ostvaruju preradom i distribucijom prirodnih resursa uglavnom se dovode u vezu sa efikasnošću čitavog državnog i društvenog sistema, a time i bezbednosti na unutrašnjem i spolјašnjem nivou. Stoga cilј ovog rada jeste deskriptivna analiza uloge prirodnih resursa u narušavanju odnosa Venecuele i Gvajane, tj. teritorijalnog spora oko regiona Esekibo koji ima potencijal da ugrozi regionalnu bezbednost. Zbog složenosti proučavanja istorijskog procesa „sazrevanja“ ovih država i postizanja obostrano prihvatlјivog teritorijalnog razgraničenja na kopnu i moru, u radu je primenjena tehnika analize sadržaja, istorijsko-komparativna analiza i tehnika analize narativa. Na osnovu rezultata istraživanja može se zaklјučiti da trenutne političke i bezbednosne tenzije oko rešenja statusa regiona Esekibo, koji obiluje prirodnim resursima, nemaju kapacitet prerastanja u ozbilјnije konflikte. Stanje nacionalne bezbednosti Venecuele već duži niz godina nije zadovolјavajuće, uklјučujući i delimičnu spolјnopolitičku izolaciju, dok, s druge strane, vodeće zapadne države (SAD, Velika Britanija) pružaju značajnu podršku teritorijalnoj celovitosti.

Keywords

• razgraničenje
• južna amerika
• bezbednost
• prirodni resursi
• teritorijalni spor