Књижевна историја (Jan 2021)
Историозофска мисао Николе Милошевића
Abstract
Питање смисла историје је једно од кључних филозофских питања којима се Никола Милошевић бавио у свом позном теоријском раду. То питање се логички наставља на Милошевићева претходна проучавања марксистичких и других хилијастичких идеологија. Указавши на психолошко и историјско искуство човекових дејстава која не доприносе – унутар емпиријских мерила евиденције – неком вишем историјском смислу, уз осврт на потребу непрестаног успостављања либералних демократских институција као релативне бране од историјског зла, Никола Милошевић је имплицирао да се проблем смисла историје не може ваљано спознати уколико се заобиђе проблем човека и проблем зла (односно супстанцијалности зла), али и питање Божјег постојања и односа Бога према човеку и злу. Милошевићева разрада свих тих проблема самерена је, у духу њему својственог polemosa, у односу према учењима његових филозофских антипода – Николаја Берђајева и Сергеја Булгакова, да би се тиме указало на отвореност и динамичност проблема којима се у свом делу бавио.
Keywords