Филозофија одсутности: поезија Бранка Миљковића и онтологија

Abstract

Овај рад је завршно поглавље истраживања односа поезије Бранка Миљковића и филозофије. Дефинисани су основни облици Миљковићеве песничке мисаоности: мудрост, дубина, диониско и аполонско, гномско и дијалектичко мишљење. Поменути типови Миљковићеве лирске мисаоности упућују на његову основну, онтолошку инспирацију, прецизније, на нову онтологију у чијим оквирима је песник остварио своју поетику и естетику. У Миљковићевим есејима и критикама, посебно у његовој поезији, више него у песничким остварењима савремених српских песника, номинално су присутни онтолошки појмови, почев од основних међу тим појмовима: Бића и Не-бића. У вези с тим појмовима песник се определио и за основни појам своје поетике: „одсутност“, чије је свестрано сагледавање у оквирима поетике, естетике и филозофије, предмет интересовања аутора овог текста. Миљковић је тим сагледавањем несумњиво сврстао термин „одсутност“ међу најважније термине поетологије.

Keywords

• Грчка филозофија
• онтологија
• нова онтологија
• гносеологија
• естетика
• поетика