Палимпсестно стварање простора и поетика заокрета: однос имагинације и имагологије у поезији Јаноша Тереија

Abstract

У поезији Јаноша Тереија (1970–2019) истакнуто место заузима евокација више иностраних градова. Збирке песама под насловом Стварна Варшава и Дрезден у фебруару већ самим насловима недвосмислено указују на евоциране топониме. Један од насловних јунака романа у стиху под насловом Паулус такође путује у Дрезден, односно у данашњи Калињинград, док друга нит радње овог дела приказује генерала Паулуса, команданта окупационих немачких снага при опсади Стаљинграда. Поред мотивске кохеренције опуса, међутим, долази и до поетичких промена: палимпсестни однос према простору у којем се страна и мађарска попришта пројектују једна на друга постепено губи на значају, а све већу улогу добија приказ другости странца. Наизглед парадоксално, ово резултира повећаним присуством националних стереотипа. Ипак, то се дешава у поетичком и регистарском тоналитету чији је улог растакање фиксираних граница и крутих клишеа.

Keywords

• национални стереотипи, постмодерна имагологија, палимпсестна поетика простора, мађарска поезија на прелазу векова