Стваралаштво Милана Милишића и наслеђе дубровачке књижевности

Abstract

У раду се испитује како се све књижевно наслеђе Марина Држића јавља као особена потка у стваралаштву Милана Милишића. Као парадигматични примери разматрају се две песме – „Када је Бог стварао Дубровник“ и „Попивина“ и један есеј – „Пометово писмо Лаусу“. Показује се да евокација и (пре)стилизација држићевске топике гради специфичан семантички регистар у Милишићевим делима, која управо због вишеструког сазвучја са традиционалним предлошком имају обележја специфичне друштвене и политичке сатире.

Keywords

• Милан Милишић
• Попива
• Помет
• Марин Држић