Društveni obrasci prirodnih katastrofa: Slučaj Katrina

Abstract

U javnom mnjenju i imaginaciji, prirodne nesreće i katastrofe unesrećuju sve podjednako. Međutim, one se ne dešavaju u istorijskom, političkom, ekonomskom, socijalnom vakuumu. U svakoj fazi i aspektu – uzroci, ranjivost, spremnost, posledice, odgovor, rekonstrukcija, konture nesreće i plaćena cena, u manjoj ili većoj meri društveno su uslovljeni. Prirodne katastrofe, zapravo, odražavaju i pojačavaju reljefnost postojećih nejednakosti i njihove efekte. To je bio slučaj i s uraganom Katrina. Crni, siromašni, stari... ostali su u potopljenom Nju Orleansu zato što je njihova ekonomska i društvena ekskluzija smanjila njihovu mogućnost da pobegnu od nesreće (kao, uostalom i njihovu mogućnost da pobegnu od siromaštva). Da je Katrina bila samo puki akcident koji se tiče geografije i ekologije, moglo se mirno čekati na razrešenje njenih posledica. No kako nejednakosti koje je ona učinila jasno vidljivim imaju duboke društveno-istorijske korene, bilo je iluzorno očekivati da bi one mogle biti sanirane ponuđenim javnim politikama. Zato Katrina ostaje snažan podsetnik za one koji se zalažu za izgradnju pravednog društva i pune demokratije.

Keywords

• katastrofa
• siromaštvo
• klasa
• rasa
• birokratija
• kriminal