Мисиолошке импликације Чајкановићеве теорије о пореклу крсне славе

Abstract

Док је Веселин Чајкановић изнео теорију по којој крсна слава води порекло од култа предака из старе српске религије, бројни његови критичари инсистирали су на очигледним црквеним елементима славског обреда и славских обичаја. У теоријама о црквеном пореклу славе, елементи култа предака се негирају или минимализују, што је засновано на претпоставци да хришћанство у додиру са нехришћанским културама нужно уништава њихове религијске симболе и замењује их новим, оригиналним хришћанским изразима. Мисиологија и теорије о односу хришћанства и културе, међутим, инсистирају на чињеници да хришћанство није увек наступало непријатељски према нехришћанским културама, као и на томе да је најбољи однос преображавајући, што подразумева прихватање и давање хришћанског смисла добрим изразима човековог религиозног бића. Уколико се прихвати овакво виђење односа хришћанства и културе, уместо оног које подразумева њихово непријатељство, Чајкановићева теорија о пореклу крсне славе може бити тумачена управо као сведочанство преображавајућег црквеног метода. Истовремено, идеја о крсној слави као христијанизованом култу предака може бити аутентичан српски допринос свехришћанској мисиолошкој расправи о месту култа предака у хришћанској религији.

Keywords

• Веселин Чајкановић, крсна слава, култ предака, мисија, култура, Црква, инкултурација