„Избрисани“ између политике порицања и егземпларности савременог словеначког романа

Abstract

Егземпларност романа Михе Мацинија, Полоне Главан и Дина Баука хвата се укоштац са словеначким дискурсом „организоване невиности“ (Јаглушич) и унутар граница естетске репрезентације покушава да пробуди наклоност према људима које је словеначка власт избрисала из регистра грађана са сталним пребивалиштем. Поменути романи метонимијски представљају популацију тзв. избрисаних, којима је словеначка биополитика након проглашења независности насилно одузела права и редуковала их на „голи живот“ (Агамбен), фокусирајући се на хуманизовану жртву брисања, при чему се разоткрива однос тзв. обичних људи према овом масовном кршењу људских права.

Keywords

• биополитика
• етнонационализам
• траума
• порицање кривице
• словеначки роман
• егземпларност