POLITIKA STANOVANJA I PRAĆENJE DŽENTRIFIKACIJE – LEKCIJE IZ ŠVEDSKE

Abstract

Predmet ovog članka je analiza načina vođenja politike stanovanja i rešavanja problema socijalne isključenosti i segregacije u gradovima u Švedskoj. Ova država je u vreme blagostanja imala jedan od najdemokratskijih koncepata dostupnog stanovanja da bi sa neoliberalnim konceptom preduzetnikog upravljanja napravila velike promene. Te promene su dovele do primene novih mehanizama i instrumenata upravljanja ali je došlo i do većih socijalnih razlika, do porasta siromaštva, socijalne izolovanosti i segregacije zbog zapuštanja brige o dostupnosti stanova. U tom smislu su iskustva švedskih gradova vrlo interesantna i za Srbiju kao tranzicionu zemlju koja je sa modela dostupnog i mešovitog stanovanja prešla na tržišni model. I u Srbiji država i lokalne vlasti zapostavljaju stambenu politiku. Cilj ove analize je identifikacija razloga i posledica prelaska na neoliberalni model te kako Srbija može da predupredi probleme koji su nastali u Švedskoj, da obezbedi dostupne stanove svojim građanima a smanji šanse za segregaciju i siromaštvo. Metode: analiza modela stanovanja, studija slučaja džentrifikacije u četiri grada u Švedskoj, te komparacija sa stanjem u Srbiji i Beogradu (vidovi džentrifikacije). Zaključak: Dostupnost stana, pored dobrog obrazovanja i kvalitetnog posla spadaju u najbitnije činioce blagostanja za pojedince te politiku stanovanja i u neoliberalnom ambijentu treba negovati, pre svega u odnosu na socijalno osetljive kategorije. Rezultat: Članak ukazuje da u Srbiji treba podići osetljivost za probleme siromašnih, podići kvalitet baza podataka, kreirati indikatore kao instrumente praćenja i vrednovanja rezultata ove politike uz participaciju građana.