МИТРАИЗАМ НА ПРОСТОРУ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ – ИСТОРИЈСКЕ ОКОЛНОСТИ

Abstract

Култ персијског божанства Митре, Непобједивог Сунца, био је најважнији и најраспрострањенији оријентални култ у Римском царству. Епиграфске и археолошке потврде обожавања Митре су забиљежене у свим провинцијама огромне Империје на три континента. Тако су откривени култни споменици и на територији данашње јужне Србије, односно у дијеловима римских провинција Горње Мезије и Тракије. У овом раду је описано шест таквих споменика: два вотивна олтара са натписима, из Осмакова код Пирота и Равне, те четири рељефне иконе са сценом тауроктоније из мјеста Рагодеша и Раснице код Пирота, Ражња код Алексинца и Мрамора код Ниша. Циљ рада је био да се на основу анализе ових споменика истакну поједине историјске околности развоја митраизма у јужној Србији. Ово подручје је било погодно за ширење ове источњачке религије из више разлога. То је богат рударски крај, раскрсница више важних римских путева на Балкану и сједиште неких војних јединица. Све ове околности су резултовале значајном заступљеношћу Митриног култа. Вријеме процвата митраизма обухвата период од средине II до средине III вијека, што јасно потврђују епиграфски завјети. А иконографска анализа рељефних плоча показује да оне припадају дунавском типу и да митраизам продире у јужну Србију из доњег Подунавља, линијом римског лимеса на овој ријеци. Доњи фриз са споредним сценама из Митрине култне легенде упућује на вјерске центре Дакије као узоре у изради икона.

Keywords

• митраизам
• јужна србија
• тауроктонија
• дунавски тип култне иконе