UPOREDNI PREGLED ĆELIJSKIH PUTEVA I BIOHEMIJSKIH EFEKATA JONA HROMA

Abstract

Efekti hroma kao suplementa ishrani, istraživani su dosada na brojnim životinjama. Većina studija je koristila hrom-pikolinat ili hrom hlorid kao izvor hroma, dok su hrom-nikotinat ili kvasac obogaćen hromom korišteni u samo nekoliko studija. Adekvatna preporuka u pogledu količine Cr(III) još uvijek ne postoji, jer su efekti djelovanja hroma koji je dodat kao suplement ishrani životinja vrlo kontradiktorni. Trovalentni hrom je na neke životinje imao pozitivne efekte, a na neke štetne. Za šestovalentni hrom se sa sigurnošću zna da predstavlja izuzetno toksičnu supstancu i nipošto ne bi trebao biti dio ishrane. Nakon primjene Cr(VI), vrijednosti alanin aminotransferaze i sukcinat dehidrogenaze rastu nekoliko puta u odnosu na referentne vrijednosti. Koncentracija kreatin kinaze se dvostruko povećava. U većini studija koncentracija žučnih kiselina i holesterola raste u odnosu na kontrolnu grupu, dok u drugim studijama dolazi do pada koncentracije holesterola i triglicerida. Hrom ima veliki uticaj na signalne puteve koji su povezani sa unosom i metabolizmom glukoze. Hrom povećava kinaznu aktivnost inzulinskog receptora β, prilikom čega se povećava aktivnost nizvodnih efektora inzulinskog signaliziranja, poput PI3 kinaze i Akt serin/ treonin kinaze, što za posljedicu ima povećanu translokaciju Glut4 receptora na površinu ćelije. Povećana ekspresija transkripata gena za glutation sintazu, hem oksigenazu 2 i peroksiredoksin je utvrđena u ćelijama tretiranim hromom. Dodatno, hrom inhibira hidrogen-peroksidom posredovanu oksidaciju tiola i lipidnu peroksidaciju. Sumarno, oksidacija Cr(III) jedinjenja vodi nastanku Cr(V) i Cr(VI) vrsta koje mogu reagirati sa cisteinskim reziduama PTP-a, što vodi povećanju nivoa fosforilacije tirozina i alteracijama u ćelijskom signaliziranju, uključujući povećanje aktivnosti receptora za inzulin.