Књижевна историја (Jan 2023)
Нови историзам и културни материјализам у српској књижевној мисли
Abstract
У раду смо покушали да сагледамо видове присуства и утицаја новог историзма и културног материјализма, као новог позитивистичког таласа у научним круговима Сједињених америчких држава и Велике Британије, на српску књижевну мисао последњих деценија XX и првих деценија XXI века. Ради што веродостојнијег приказа најпре је било неопходно да унеколико одсликамо и окарактеришемо интелектуалну атмосферу у домаћој теорији књижевности и књижевној критици у последњој четвртини прошлог столећа, и да укажемо на видове академског усвајања неопозитивистичког правца мишљења. Као појмовни међаши и смернице послужили су нам метакритички термини историчара књижевне критике Предрага Палавестре и Милана Радуловића, односно теоријско осмишљавање путева историјске анализе које је осамдесетих година понудио Светозар Петровић. У централном делу рада усредсредили смо се на представљање часописних темата у којима су садржани преводи текстова британских и америчких историчара културе, углавном пропраћених информативним уводницима домаћих аутора о њиховим основним поставкама. Паралелно с тим расветлили смо студије у којима се опширније разматрају теоријска полазишта и импликације ових критичких школа. Испитали смо и у којој мери и на који начин су се интерпретативне претпоставке америчких и британских посленика културолошких промишљања књижевности рефлектовале на овдашње тумачење конкретних књижевних текстова, као и какве су њихове импликације за домаће књижевнокритичко (само)обликовање.
Keywords
