Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године

Abstract

Комунистичка партија Југославије донела је 1947. године директиву којом се забрањује прослава верских празника ван круга цркве, док је путем поверљивог расписа 1948. године Председништво владе ФНРЈ упутило наређење да се католички и православни Божић више званично не признају. Црквено прослављање Божића у периоду након доношења наведених забрана посматра се на примеру обележавања ''најрадоснијег дана свештенства и народа'' у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године. Компаративном анализом упоређена су три наратива: опис црквеног прослављања Божића забележен у Летопису ужичких цркава и парохија из 1939. године, опис црквеног прослављања Божића забележен у Летопису ужичких цркава и парохија из 1956. године и опис црквеног прослављања Божића у цркви Покрова Пресвете Богородице у Јабланици 1958. године забележен у разговору који је ауторка текста водила 2018. године с испитаником који је од 1958. године као свештеник службовао у црквеној општини Доброселица. На основу уочених сличности и разлика у црквеном прослављању Божића у два временска контекста (предсоцијалистички и социјалистички) и два просторна (градски и сеоски) изводе се закључци о импликацијама специфичних амбијенталних друштвено-економских односа државе и цркве у социјалистичком уређењу.

Keywords

• Божић
• град
• држава
• село
• социјализам
• црква