Књижевна историја (Apr 2023)
О користи и штети књижевне историје за живот: теорија књижевноисториографског дискурса у науци о књижевности
Abstract
У раду је понуђен метакритички преглед репрезентативних теоријских усмјерења у промишљању задатака и смисла историје књижевности као научне дисциплине. Заснована од својих почетака као дијахронијска класификација књижевности појединих језика, што је током XIX вијека и конституисања европских нација у модерном смислу ријечи додатно дошло до изражаја, књижевна историја дуго је и на различите начине настојала да превазиђе тај оквир и досегне најширу могућу универзалност. Тај проблем показао се изазовним подједнако у теоријском и практичном расту књижевноисториографског дискурса у XX вијеку. Многа друга питања попут периодизације, развојне промјене, рецепције књижевно-умјетничких текстова као и појединих методолошких апорија у њиховом историографском сагледавању, проучена су у хронолошкој перспективи с намјером да се мапира један могући континуитет критичког мишљења о назначеном проблему. Однос историје књижевности према књижевној критици, њена типолошка категоризација, наративна природа књижевноисториографског конструисања идеје националне, односно опште књижевности, такође су питања која су се истакла као пресудна у истом теоријском кругу. Поред значајних прилога свјетске филологије посвећених проблемима књижевне историје, пажња је посвећена и доприносу српске науке о књижевности на том пољу.
Keywords
