Развијање просоцијалности у настави веронауке и грађанског васпитања

Abstract

Разумевање потреба других људи, прихватање различитих од себе, помагање другима у невољи су неки од облика просоцијалности. Верска настава и грађанско васпитање доприносе подстицању просоцијалности. Уз приповедање о човекољубљу у верској настави, и кроз практичну просоцијалну активност у настави грађанског васпитања, ученици усвајају просоцијалне обрасце понашања. У нашем истраживању просоцијалност је посматрана кроз емоционалну емпатичност и алтруизам. Циљ истраживања је утврђивање степена просоцијалности ученика као и постојање разлика. Узорак истраживања чине 290 адолесцента, сврстаних у три категорије: опредељеност за верску наставу, опредељеност за грађанско васпитање, опредељеност за оба изборна програма. Испитивали смо да ли верска настава и настава грађанског васпитања доприносе развоју просоцијалности. Подаци су прикупљени Е упитником-скалом емоционалне емпатичности и А упитником-скалом алтруизма. Резултати су показали задовољавајућу просоцијалност на свим подузорцима. Разлике се односе на степен алтруистичности. Ученици који се опредељују за верску наставу су на вишем степену алтруистичног понашања. Код испољавања емпатичности није утврђена статистички значајна разлика. Значај истраживања огледа се у обавези наставника да код ученика развијају и негују просоцијалне облике понашања.

Keywords

• емпатија
• алтруизам
• просоцијалност
• верска настава
• грађанско васпитање