Дијаспора и радници на привременом раду у иностранству: основни појмови

Abstract

У раду се бавим феноменом радника на привременом раду у иностранству који су после Другог светског рата мигрирали у земље Западне Европе. У циљу економске обнове, западно-европске земље су због ниског наталитета и високог морталитета биле принуђене да запошљавају инострану радну снагу. С друге стране, лоши економски услови, немогућности запослења и жеља за вишим стандардом од оног у земљи порекла мотивисали су раднике из Италије, Шпаније, Португалије, Турске, СФР Југославије, Грчке, Ирске, Финске и земаља северне Африке да потраже запослење у иностранству. Радници на привременом раду у иностранству представљају спону између земље матице и земље пријема. Самим тим, радни мигранти се могу сматрати и дијаспором земље матице. С тим у вези, у раду јукстапозиционирам феномене „дијаспора“ и „радници на привременом раду“ у циљу преиспитивања да ли, када и како радници на привременом раду постају дијаспора. У раду је посебан акценат стављен на радне мигранте из СФР Југославије, популарно називане „гастарбајтерима“ и политички однос државе према њима.