Истраживања (Oct 2014)
Етничка слика Баната, крајем XVIII и почетком XIX века
Abstract
Територијално разуђено подручје данашње Војводине (Срем, Банат, Бачка) било је одувек специфично на свој начин, чему су допринеле разне околности. Прича за себе је Банат, који се после аустријско-турског рата (1716-1718) нашао у саставу Хабзбуршке монархије, као царски посед, изузет од приватног (спахијског) власништва, за разлику од Срема и Бачке као "изузетно третирана" провинција, и који је требало да постане узданица, првенствено, у привредном погледу. То је подразумевало насељавање и колонизацију, пошто је затечена ретко насељеним, искључиво српским, становништвом. У обзир су долазили "сви", независно од верске и националне припадности, уколико су били "специјалисти" за одређене делатности. Тако су се, на релативно скученом простору, нашли бројни народи, упућени на суживот до данашњих дана. Ови процеси завршавају се, углавном, на размеђу XVIII и XIX века, а последица је била етничко шаренило.
