Топос страдања других ради или повест о Владимиру и Косари

Abstract

Узимајући у обзир интертекстуалну повезаност описа живота Јована Владимира с описом крсног страдања Исуса Христа, као и добровољну Косарину жртву, сродну онoј у коју је по својој одабраности била упућена Богородица, фокус у овом раду је на стратегијама приповедања о страдању других ради – општем месту средњовековне књижевности. Акцентовано је озарење (Светим Духом) оба хагиографска карактера, испричано кроз њихову способност сагледавања и прихватања Божије воље, било да им је била доступна кроз извештење самог Божијег анђела или је реч о антиципацији коју богонадахнути појединци јасно виде у симболичком слоју артефаката стварности. Елементи наратива који говоре о мотивацији, поступцима и радњама светих Јована и Косаре, оваплоћење су есенције хришћанског учења, по коме је повезаност по Духу највиши облик сродности двају бића.

Keywords

• Владимир и Косара
• страдање других ради
• Свето писмо
• интертекстуалност