Утицај Ничеове антропологије на дело Џорџа Бернарда Шоа

Abstract

Рад идентификује трагове Ничеове антрополошке филозофије у драмским, социолошким, антрополошким и филозофским списима Џорџа Бернарда Шоа. Поред очигледног преузимања Ничеовог појма „натчовек“ за потребе сопствене антропологије, показаћемо да је Шо у свом дискурсу преиначио Ничеов појам „воља за моћ“, а преко њега и Шопенхауеров концепт воље као основе света, у појам „животне силе“ која омогућава „креативну еволуцију“ човека у једно више биће, натчовека. С тим у вези испитаћемо и улогу коју Шо приписује жени у том креативном процесу еволуције, чинећи од ње доминантнији пол у односу на мушкарца, те тиме радикално деконструишући устаљену деветнаестовековну перспективу гледања на жену као бића којем је природно станиште породични дом, а улога коју има у завођењу искључиво пасивна. Овакав његов став навео је многе критичаре да грешком оптуже овог нобеловца за мизогинију коју су проналазили у списима Шопенхауера и Ничеа. Међутим, једино што се на основу целокупног увида у Шоово дело може закључити јесте да је залагањем за равноправнији однос између полова с почетка XX века, Шо дао велики допринос феминистичком покрету који је тада био у зачетку. Најзад, у променама перспективе у Шоовој антропологији уочава се одјек Ничеовог захтева за „превредновањем свих вредности“. Показаћемо да је непрестано преиспитивање вредности и сагледавање ствари из свих могућих углова неопходан услов за обезбеђивање сталне промене, која је, према мишљењу оба аутора, једина неопходна и извесна ствар на овом свету.