Роман Тврђава Меше Селимовића и оријенталне књижевности

Abstract

Рад се бави интертекстуалним везама између романа Тврђава Меше Селимовића и оријенталних књижевности, као и утицајима оријенталне културе и суфијске филозофије на овај роман. Полазећи од метапоетичких исказа самог Селимовића, који је говорио да је Љетопис Мула Мустафе Башескије (1731–1809) дело које представља темељну грађу за писање романа Тврђава, рад настоји да објасни на који начин ово дело – настало на простору Босне и Херцеговине у оквиру оријентално-исламских књижевности и културе, а написано на турском језику – комуницира с романом Тврђава. Рад затим показује како роман успоставља интертекстуалне везе с Кур’аном, као светом књигом ислама, као и са делима оријенталних песника и филозофа. Коначно, рад указује на специфичан утицај суфијске филозофије, а нарочито хамзевијског реда, чијим историјским и политичким значајем се Тврђава бави у појединим својим аспектима.Једна од кључних идеја суфизма и дервишке поезије је Љубав као апсолут, са чиме комуницира и текст романа, указујући на то да је љубав за ликове једина сигурна тврђава.

Keywords

• Меша Селимовић
• Дервиш и смрт
• Тврђава
• Мула Мустафа Башескија
• Љетопис
• интертекстуалност