Ван Генеп по други пут међу Србима. Прилог историји српске етнологије/антропологије у последњој четвртини двадесетог века

Abstract

Појава превода на српски језик Ван Генеповог капиталног дела ''Обреди прелаза'' иницира рекапитулирање утицаја теорије обреда прелаза на проучавање обичаја у српској науци. Сачињавање једног оваквог прегледа је потребано с обзиром да српски читалац Ван Генепове књиге о томе није обавештен. Укупну библиографију радова инспирисаних Ван Генепом у српској етнологији/антропологији у протекле скоро три деценије сачињава више од 25 радова. Утицај Ван Генепове теорије обреда на српску етнологију/антропологију посредован је британском структуралном антропологијом посебно делом Едмунда Лича. Интерпретација српског етнографског материјала започиње крајем 70их година и распламсава се у наредној деценији. Уз нешто мањи број радова интерпретативног карактера у следећем периоду, до појаве српског превода 2005. године, јављају се и теоријски радови који трансформишу и коригују Ван Генепову теорију чинећи је унапређеним интерпретативним средством. Апликација Ван Генепове теорије обреда прелаза у српској науци је била пут упознавања са структуралном антропологијом, што је у ситуацији једновековне теоријско-методолошке заосталости један од главних канала модернизације. Ова модернизација била је двоструко спасоносна – спречила је учешће у изградњи националистичке митологије крајем прошлог века и створила имуност на постмодернистичку мочвару ума.