ТЕМПОРАЛНИ ГЕНИТИВ У ГОВОРУ СЛАТИНСКОГ КРАЈА КОД БАЊАЛУКЕ (РЕПУБЛИКА СРПСКА)

Abstract

У раду су издвојени синтаксичко-семантички модели темпоралног генитива са значењем темпоралне идентификације – временске локализације (симултаност и сукцесивност) и темпоралне квантификације, и то темпоралне квантификације у ужем смислу (лонгитудиналност, терминативност и ингресивност) и темпоралне фреквенције (регуларност). Издвојена су типична временска значења с генитивом: значење непосредне темпоралне локализације без представе о протоку времена, уз присуство обиљежја процесуалност (-): усред / почетком / у концу / концем + генитив; значење непосредне темпоралне локализације с представом о протоку времена, уз присуство обиљежја процесуалност (+): преко/ за вријеме + генитив; значење непосредне временске локализације необиљежене у погледу представе о протоку времена, уз присуство обиљежја процесуалност (+/-): код + генитив; значење непосредне временске локализације с обиљежјем актуализације: овај, неки, један, исти, прошли, први, други + генитив; значење неодређене посредне временске локализације с обиљежјем линеарне циркумлативности: око + генитив; значење одређене посредне временске локализације – временска антериорност: прије/уочи/испред + генитив и временска постериорност: послије/иза + генитив. Значење темпоралне квантификације у ужем смислу реализује се као лонгитудиналност: читав/цијели + генитив, ингресивност: од + генитив и терминативност: до + генитив, док је темпорална фреквенција потврђена у значењу регуларности: сваки + генитив. Корпус је прикупљен приликом теренског истраживања говора слатинског краја, на сјеверозападу Републике Српске. Приликом анализе поредили смо забиљежене аспекте временског односа исказане генитивом са стањем у сродним говорима херцеговачко-крајишког дијалекта.

Keywords

• српски говор слатинског краја
• источна скупина сјеверозападног огранка херцеговачко-крајишког дијалекта
• синтакса падежа
• временски генитив