Књижевна историја (Jan 2021)

Ангажована женска књижевност

  • Stanislava Barać

DOI
https://doi.org/10.18485/kis.2019.51.168.12
Journal volume & issue
Vol. 51, no. 168

Abstract

Read online

На основу идејне, тематске и уметничко-стилске сродности која је уочена у књижевном деловању неколико београдских ауторки, у овом раду се њихов књижевни корпус и континуитет стварања одређује терминолошком синтагмом ангажована женска проза и посматра као издвојен и целовит феномен. Циљ рада је да апстрахује основне карактеристике ове књижевноисторијске појаве која је имала ненарушен континуитет од 30-их до 50-их година 20. века и постави један од могућих појмовно-теоријских оквира за даља читања, тумачења и компаративна истраживања датог и сличних књижевних корпуса. Методолошки ослонац за опис и објашњење ангажоване женске прозе делом се може пронаћи у ранијим књижевноисториографским и теоријским разматрањима југословенског покрета социјалне литературе, затим у Сартровом одређењу ангажоване књижевности, као и у феминистичким истраживањима историје жена, феминистичких покрета и женске књижевности. Циљ рада управо и јесте да укаже на нужност повезивања три наведена методолошка усмерења када је реч о проучавању контуинираних процеса еманципације жена којем припада и дати књижевни ток. Тачније, Сартров концепт ангажоване књижевности артикулисан после Другог светског рата узет је као везивна нит излагања: он се примењујe на ранију, односно женску, прозу, и обратно, тумачења те прозе обогаћују дати концепт, придодајући му један дијахронијски дубљи и један потенцијални феминистички аспект. Коначно, резултати истраживања и разматрања могли би да нађу примену и у оквиру студија ангажованости које се у домаћем контексту обликују у последњих неколико година као друштвено-хуманистичка поддисциплина.

Keywords