Ћопић на сцени Народног позоришта у Бањој Луци

Abstract

Енциклопедијско издање поводом 50 година Театра, лапидарно констатује како је Народно позориште у Бањој Луци „открило у Ћопићевом богатом књижевном опусу изворни дах средине у којој и само дјелује, па су и она Ћопићева дјела чија је структура изразито приповједачка постала за ово Позориште истински умјетнички изазов да се тражи свој аутентичан сценски израз и створи неконвенционална представа“ (Лазаревић, Лешић и др. 1980: 71). Већ почетком друге посљератне позоришне сезоне (1946/47) изведена је његова позоришна игра за дјецу Ударници или Дружина јунака (25. децембра), а у три наредне деценије слиједиће комедија Вук Бубало (1962) као и четири поставке драматизација прозних дјела. Крајишке делије (1976) посљедње су постављање Ћопића на бањолучкој позорници за наредних тридесет година, све до 2006, када се на „истуреној сцени“ НП Републике Српске у Козарској Дубици премијерно изводи драматизација Магарећих година, да би – коначно – крајем 2011, на малој сцени „Петар Кочић“ премијерно било изведено Одумирање међеда. Доносећи панораму оцјена и одјека Ћопићевих дјела на сцени НП у Бањој Луци, рад поставља и имплицитно питање да ли се пишчев завичај достојно одужио свом највољенијем и најпопуларнијем аутору или се (уз разне „мотиве“ и „оправдања“) огријешио о овог – неспорно – великана српске литературе.

Keywords

• ћопић
• народно позориште у бањој луци
• премијере
• драматизације
• критика и рецепција
• изостављање са репертоара
• повратак на сцену