Друштвени чиниоци здравствене вулнерабилности маргинализованих друштвених група

Abstract

Маргинализоване друштвене групе представљају део одређене апотеозе другости у савременим антрополошким истраживањима, као групе – као што су избеглице или имигранти, на пример – које потичу из туђих социокултурних средина, а бивају маргинализоване у срединама из којих потичу антрополози, или су им те средине блиске по социокултурном устројству. Маргинализованим треба сматрати оне друштвене групе које су доведене у такву позицију контекстуално, измештањем из свега онога што значи живот по људским мерилима, а што постаје (дуго)трајно стање, односно начин живота одређених људи, те што доводи до дестабилизације здравственог статуса њихових припадника у физичком и психичком смислу. Узроци таквим измештањима јесу социјалне природе одакле представљају примарне друштвене чиниоце здравствене вулнерабилности популација погођених измештањима, укључујући ратове и оружане сукобе, прогоне на било којој основи и сиромаштво, односно немогућност опстанка на основу ресурса доступних у сопственој социоекономској средини. Секундарни друштвени чиниоци здравствене вулнерабилности маргинализованих друштвених група јављају се у срединама у којима се припадници тих група затичу по измештању из претходних социокултурних окружења, произлазе из правног статуса невољних придошлица у те средине, а односе се на њихов отежан или онемогућен приступ систему социјалне и здравствене заштите који постоји у тим срединама.