ИНОСТРАНИ ИЗВЈЕШТАЈИ О ПОЧЕТКУ ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ У ЛИСТУ „СРПСКЕ НОВИНЕ“

Abstract

Велика источна криза (1875-1878) сматра се једним од преломних догађаја у новијој српској историји, који се јавио као резултат вишедеценијског аграрно-социјалног незадовољства и тежње за националним ослобођењем хришћанског становништва од турске власти. Почеци Велике источне кризе везани су за устанак у селу Крекови, код Невесиња 9. јула 1875. године. Устанак се за кратко вријеме пренио у Босну, а затим и на македонске, бугарске и косовске просторе. Веома динамично трогодишње раздобље источне кризе окончано је на завршној сједници Берлинског конгреса 13. јула 1878. године.1 Предмет интересовања овог рада су извјештаји и саопштења иностране штампе о почетку Велике источне кризе, које су „Српске новине“, током јула 1875. године, објављивале у дјеловима или у цјелини. Због релативно брзог протока информација и коришћења услуга телеграфа, штампа је, у то вријеме, представљала изванредно важан извор. На основу понуђених иностраних извјештаја и саопштења, које су готово свакодневно објављивале „Српске новине“, анализирали смо прве сукобе у Херцеговини у јулу 1875. године, у намјери да приближимо начин на који је појава устанка интерпретирана на страницама европске штампе.

Keywords

• српске новине
• велика источна криза
• херцеговина
• штампа