Pozicioniranje Srbije u srednjoevropskom kontekstu: Između „dve/tri“ Srednje Evrope

Abstract

Polazeći od konstituisanja posebnosti Srednje Evrope, pre svega tokom proteklog veka, autori ukazuju i na temeljne razlike koje postoje u vektorima uticaja u ovoj evropskoj regiji. U tom smislu razdvaja se grupa zemalja oko regionalne forme saradnje Višegradske grupe (V4), kao i zemlje alpskog subregiona (Nemačka, Austrija, Hrvatska i Slovenija). Sve više nastaju i razlike između država aranžmana V4 imajući u vidu njihov odnos prema napadu Rusije na Ukrajinu od 2022. godine, kao i vezano za različitu dinamiku demokratskih procesa u njima. Srbija je tokom svoje savremene istorije uglavnom imala loše odnose sa svojim srednjoevropskim okruženjem, te autori ukazuju na pojedine faze s tim u vezi posebno od početka XIX veka. Stoga je posebna pažnja posvećena i analizi aktuelne spoljne politike Srbije u kontekstu njenih odnosa sa državama i inače složene Srednje Evrope. U tom smislu, ukazuje se i na širi kontekst objektivno usporenih evropskih integracija Srbije, ali i na njene intenzivne odnose sa Kinom i Rusijom. U svetlu takve analize autori zaključuju da će pozicija Srbije u njenom neposrednom srednjoevropskom okruženju ostati nepromenjena i prilično otežana.

Keywords

• srbija
• srednja evropa
• višegradska grupa
• nemačka
• austrija
• spoljna politika
• evropska unija