Šta je (bila) antropološka "refleksivnost"? Metodološka formalizacija

Abstract

Ovom monografskom studijom predlažem da refleksivnost posmatramo kao koordinativnu definiciju koja preživljava postmodernu antropologiju i njoj svojstven sistem tri krize – krize etnografske reprezentacije, krize naučnog realizma i krize autoriteta antropologa. Osim toga, u jednom od specifičnih značenja, antropološku refleksivnost predlažem da rekontekstualizujemo i kao zamenu za eksperiment, bolju od komparativnog metoda – kao konačno ispunjenje davnog sna o antropologiji kao nauci (koje nam, doduše, više nije potrebno osim zbog samoreprezentacije). Studija je jedna u seriji tekstova koji za cilj imaju da rekonstruišu i metodološki formalizuju tobože formalizaciji nepodložne koncepte postmoderne antropologije. Refleksivna antropologija postala je postmoderna nauka zato što je priznala da je eksperimentalna umetnost, samo, ko to razume i ko to želi da finansira i primenjuje? Antropologija je putem postepenog inkorporiranja refleksivnosti u neupitno disciplinarno jezgro konačno postala nauka, u najkonzervativnijem opštem metodološkom smislu, pa anti-postmoderna frustracija u debatama oko Milenijuma, obnovljenim i u ovom časopisu, nema ni metodološkog osnova, ni pragmatičko opravdanje. Refleksivnost nam koristi, a ne šteti, čak i iz tradicionalnog pogleda na teorije i problemski-aplikativnog pogleda na metod, samo je vreme da je konačno formulišemo tako da mogu da je primene i metodološki tradicionalisti.