Методологија проучавања периодике у Институту за књижевност и уметност: првих педесет година

Abstract

Циљ овога рада јесте да кроз праћење историје пројекта за проучавање српске књижевне периодике у Институту за књижевност и уметност представи методологије проучавања које су установљаване и примењиване, континуитете и дисконтинуитете у њиховим начелима, и њихову актуелност, односно анахроност у садашњим проучавањима. Показује се, што је и теза рада, да је методологија проучавања неодвојива од организације истраживања и зависна од практичних организационих и финансијских могућности. У том смислу се у раду образлаже како су уместо планираног хронолошког енциклопедијског прегледа Историја српске књижевне периодике од 1768. до 1968, односно 1941, резултати истраживања исказани у истоименој едицији која није устројена хронолошки већ проблемски. Фокус анализе је на репрезентантивним методолошким текстовима, на основу којих је могуће извршити реконструкцију историјског тока тј. развоја методологије, а то је пре свега „Елаборат за Историју српске књижевне периодике“ као колективно дело првих сарадника пројекта Историја српске књижевне периодике (А. Петров. Ј. Деретић. В. Јовичић, В. Милинчевић, Д. Витошевић, В. Голубовић, Д. Иванић), пратећи текстови који су објављени уз њега у темату Књижевне историје након јавне расправе О Елаборату (1973), а затим и теоријски нацрт „За једну историју књижевне периодике“ Ђ. Вуковића (1983) и студија „Дигитализација (књижевне) периодике и методологија њеног проучавања“ (2011) М. Миљковића, Б. Андоновске и С. Бараћ.

Keywords

• историја српске књижевне периодике, Институт за књижевност и уметност, историја књижевности, студије периодике, међугранске хуманистичке дисциплине, научна методологија, институционализација научних дисциплина, научни дијалог, српска књижевност, југословенска књижевност