Књижевна историја (Sep 2021)
Карлос Фуентес и културни синкретизам Латинске Америке
Abstract
У тексту се бавимо хиспаноамеричким културним континуитетом из визуре мексичког књижевника Kарлоса Фуентеса. Акценат је на поимању преплитања и стапања прехиспанске и модерне културе на тлу Латинске Америке из угла тамошњих књижевника и мислилаца који су препознали транскултурацију као један од кључних процеса подручја на коме живе све расе, обједињене појмом mestizaje и заједничким, шпанским језиком. Сагледавањем ставова родоначелника, поборника и тумача особеног хиспаноамеричког синкретизма (међу којима су аргентински теоретичар Валтер Мињоло, уругвајски књижевни критичар Анхел Рама и есејиста Енрике Родо, мексички културни посленици Хосе Васконселос, Алфонсо Рејес и Октавио Пас, кубански писац и музиколог Алехо Kарпентјер, португалски научник Боавентура де Соуза Сантос, руски филозоф и књижевни критичар Михаил Бахтин и други) указаћемо на међусобне културне асимилације шпанског говорног подручја Јужне, Средње и Северне Америке. У средишњем делу чланка предочићемо размишљања Kарлоса Фуентеса о културном идентитету, парадигми мешања раса, те слојевитом наслеђу као богатству индо-афро-ибероамеричког човека и друштва. Напослетку, кроз ово истраживање показаћемо да Kарлос Фуентес извор мексичке транскултурности налази у бароку, којим је премошћен међуатлантски временски и просторни амбис: под његовим сводом настала је нова хиспаноамеричка културна генеалогија и стасао латиноамерички роман као прозна врста над врстама, ослобођен после три века колонијалне забране и временом приморан да свеобухватношћу надокнади то време.
Keywords
