Однос југословенских прекоокеанских исељеничких матица и краљевског посланства у Лондону између два светска рата

Abstract

Након завршетка Првог светског рата и масовног страдања, новоформирано Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца сусреће се са великим бројем проблема демографског карактера и осталим ратним последицама. Једно јако интересантно питање које се одвија управо у јеку успостављања нових државних граница и уједињења, тиче се исељеништва. У периоду између два светска рата југословенско исељеништво одликовале су две велике врсте емирација то су: економска и политичка емиграција. Циљ овог рада је да прикаже какав је био друштвени положај Југословена у исељеништву и какво је било њихово материјално стање, а посебан део овог рада чиниће и однос Краљевине према исељеницима и њихова репатријација у земљу. Истраживање се заснива на архивској грађи Архива Југославије, фонд АЈ-341 „Посланство Краљевине Југославије у Великој Британији-Лондон 1918-1945“. Резултати истраживања показали су да је не редак пример био материјално пропадање исељеника и помоћ Kраљевине у њиховој репатријацији која је изискивала одређене финансијске издратке министарства иностраних дела, али и да се однос државе мењао услед светске економске кризе и других прилика које су погодиле Краљевину Југославију. Циљ рада је такође да прикаже надлежност краљевског посланства у Лондону за исељенике и како је заправо посланство посредовало између матичне земље и исељеништва.

Keywords

• краљевина југославија
• емиграција
• југословени
• репатријација