Залутали живот и одбегла форма у драмама Љубомира Симовића

Abstract

У чланку се проблем политичког идентитета анализира кроз теоријску призму односа живота и форме. Напетост између два стара брата непријатеља (фр. freres ennemis) прати се паралелно на две бине, на оној позоришној, уметничкој и на оној стварној, света политичког. Какав је однос две позорнице? За одговором се трага кроз тумачење драмског стваралаштва Љубомира Симовића у светлу представе о изградњи самоуправног друштва у Југославији. Анализа се креће стазом коју су за позориште XX века утабали Луиђи Пирандело (Luigi Pirandello) и његови најзначајнији тумачи. Увиди класичних теоретичара политике помажу нам да усмеримо тумачење Симовићевог драмског света ка питању корена и смисла заједничког живљења људи. Истовремено, показујемо како разиграна драмска уметност може вратити теоријско мишљење с јалових апстрактних висина на конкретно историјско тло на којем се питање односа живота и форме увек изнова разрешава говором и убеђивањем, смелошћу и добрим планом или вером у чуда и насиљем.

Keywords

• Љубомир Симовић, Луиђи Пирандело, живот и форма, заједничко живљење, Југославија, криза