Књижевна историја (Sep 2021)
Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе
Abstract
Циљ овог научног рада је да се књижевно-критички размотри Проклета авлија Иве Андрића у контексту затворско-логорске прозе и теоријске литературе њој посвећене, превасходно руске, која је, и због познатих друштвених разлога, од времена Достојевског и Чехова, преко доба Солжењицина, Шаламова и низа других, скоро до краја осамдесетих година 20. века, била доминантна у светским књижевним оквирима. Следећи задатак био би да се дела српске затворско-логорске прозе, друге половине прошлог века и почетака новог миленијума, аутора Ивана Ивањија, Борислава Пекића, Драгослава Михаиловића, Данила Киша, Давида Албахарија, да поменем само њих, проуче и у односу на Проклету авлију, као врхунско дело не само српске него и светске књижевности тог веома битног прозног поджанра. У овом раду указано је само на приповетку о Јасеновцу Исака Самоковлије „Празничко вече“, која претходи појави Проклете Авлије, на роман Љубе Јандрића Јасеновац (1980) а о којима је било речи и у роману Као злато у ватри (прво издање 1998) аутора ових редова.
Keywords
