Лесковачки зборник (Dec 2021)
РЕАКТУЕЛИЗОВАЊЕ ПОТИСНУТЕ ПРОШЛОСТИ КАО ИСХОДИШТЕ КРИТИКЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ СОЦИЈАЛИЗМА: ПОГЛЕД НА САРАДЊУ ИЗМЕЂУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И УМЕТНИЧКИХ И ИНТЕЛЕКТУАЛНИХ КРУГОВА ОСАМДЕСЕТИХ ГОДИНА
Abstract
У овом раду размотрене су активности Српске православне цркве током осамдесетих година протеклог столећа на оживљавању извесних догађаја из прошлости који су били занемарени или маргинализовани у југословенском социјализму, а које су подразумевале и успостављање веза и сарадње с појединим уметницима и интелектуалцима. Претпоставка на којој смо засновали анализу делања СПЦ и уметничких и интелектуалних кругова у овом периоду била је да је својеврсно афирмисање појава, личности и процеса из Првог и Другог светског рата иако једним делом мотивисано превазилажењем социјалистичке „културе заборава“, у још већој мери проистицало из потребе артикулисања критике и отпора друштвеном и политичком систему креираном након 1945. и његовим различитим димензијама. Значај које је посредовање критичке мисли кроз откривање прошлости широј јавности сагледан је из угла скрајнутости СПЦ, те група уметника и интелектуалаца из доминантне јавне сфере (сфере масовних медија), али и потребе дефинисања њихове друштвене улоге и позиције у околностима све израженијег растакања југословенског социјализма.
