Наоружани поглед: англосаксонска нова критика у српској књижевној мисли

Abstract

У раду се прегледно осветљава генеза историјског развоја англосаксонске нове критике (New Criticism) као метода тумачења књижевности – у првом реду поезије – и њених теоријских претпоставки с намером да се установе њени креативни одјеци на хоризонту српске књижевне мисли. У том циљу најпре се разматраjу знатне дивергенције у представљању и тумачењу нове критике, из којих произлазе две доминантне струје – виђење нове критике као строго иманентистичког приступа књижевном тексту у духу „езотеријског естетицизма“ и њено шире схватање као правца тумачења који, у отпору према превазиђеној доктрини позитивистичко-филолошког приступа делу, полази од иманентних релација текста, али се не затвара према контексту његовог настајања. Рад покушава да пружи основни увид у продуктивну адаптацију начела нове критике у српској критичкој мисли почев од 1970-их година 20. века, а као репрезентативне за овај приступ књижевности представља критички рад Николе Кољевића, Богдана А. Поповића и Душана Пувачића.

Keywords

• нова критика (New Criticism)
• српска књижевна критика
• формализам
• иманентно читање
• контекст
• Никола Кољевић