Визија тела у Еурипидовој трагедији Хиполит

Abstract

Протагониста Еурипидове трагедије бира девствеништво као начин живљења. Такво егзистенцијално опредељење происходи из личне лествице вредности на чијем врху се налазе појмови симболичке чистоте и атехније, стања природности које измиче сваком умећу и вештини. Тело неоскрнављено додиром симболички одговара души која је неоскрнављена афектима, особито сладострашћем и властољубљем, као и природи која је неоскрнављена људским делањем. Својим живљењем и својим потресним умирањем млади Тезејев син постаје заточник еротолошког модела у коме се афродитске ствари, сексуалност и прокреација, чија је заштитница најлепша међу богињама, доживљавају као невредности. Да ли је такво љубавно самоопредељење део шире антрополошке визије која би почивала на сродној аксиологији? Има ли таква визија ширу, ванвременску, важност? Да ли је Хиполит заточник не само новог еротолошког, већ и антрополошког модела који уланчаност у разне друштвене институције, међу којима су најбитније дом-породица, оикос, и град-држава, полис, открива као невредност? Оглед се истанчаном херменеутиком Еурипидових стихова пути ка одговорима на ова питања.

Keywords

• ерос
• ритуална чистота
• тело
• божанство
• орфизам
• епифанија